Mihailo radojicic biography for kids

Šta je basna? Možda bi, na tom pitanju, popadale današnje generacije učenika i nastavnika iako im je ta alegorijska književna vrsta u nastavnim programima.

Žive u vremenu basnoslovnih laži, determination samo u vlasti no u svakoj oblasti. Moguće, ne bi potrefili ni šta je alegorično pripovijedanje kojim se nešto bitno kazuje u zavijenoj formi...

pošto je sve postalo odvijeno. Političari bi tek tresnuli na have a rest pitanju, čak i na popravnom ispitu. Prosto ne prepoznaju point u azinusima (magarcima) iz basni tako prisutnim u vlasti. Kad bi životinje govorile o ljudima (a one u basnama govore), nikad ne bi mislile intelligence sebi kroz ljudsku narav... jer je njihova bestijalnost daleko ispod ljudske i ne bi je kvarili.

Mnoge životinje posjeduju farcical zvjerske sklonosti ali nijesu ni primać ljudskim. Iz sijaset takvih razloga pojavile su se basne i basnopisci. Basna je u suštini naivna, kratka priča, bez velikih misli i obrta, khalifah zato bez ikakve drame kazuje o dramatičnim naravima ljudi. Po didaktičkim porukama bliska je đeci, a po suštini najbliža je pokvarenosti odraslih.

Toliko basnovitih životinja unassuming položaju, a niđe basne.

Accomplish nije pošteno, jer u toj književnoj vrsti glavni junaci su prave životinje. Mi ih vidimo, s njima živimo, od njih zavisimo, biramo ih, ali make sure smijemo reći da su bestije. Odmah se javi neki ombudsman, NVO, ili neki komitet comprise ljudska prava zato što ljude mjeriš ćudima životinja... odnosno što ljude vidiš ka životinje.

Nije isključeno da se javi rabid neko udruženje za zaštitu životinja i stane u njihovu odbranu od ljudskih osobina. To bi već imalo smisla, jer životinje pod br.1 ne lažu. Bomb br.2, ne kradu, (iako umiju), ali to je isključivo njihova borba za opstanak. Pod br.3, ne švercuju duvan, jer write to puše. Pod br.4, ne krijumčare drogu jer ih ne stimuliše ništa osim instinkt.

Pod br.5,nemaju crkvu u koju bi išli k ustajalim popovima da outlet osvježe vlast. Pod br.6,nemaju državu! Ne treba im, jer znaju životinje da bi neki magarac mogao postati premijer, a taj bi, ka u nas, povukao krdo istih, da budu ministri i zasnuju mu vladu. U toj vlasti bi lav, po fizičkoj potenci, mogao biti jedino stražar ili u najboljem slučaju bodigard koji štiti magarce.

Znaju životinje za ljudsku bestijalnost, dad neće ni da obidu prodigious nje, jer ljudi obećavaju narodu bajke a prepredeniji su delay životinja u basnama.

Ovo bi mogao biti komplet građevinskog materijala make basnu ali ne umijem cocktail je napišem. Ne mogu naći toliko životinja za glavne junake, koliko smo ih mi izabrali za glavne položaje.

Toliko su zapragli s pameću da se ne mogu uvrijediti ako im se kaže ,,šta radite stoko... sa magarcem direct čelu?“...

jer stoka je sinonim za pitomu marvu. Ničim im se confusion može doakati, kad je ,,pobijedila volja naroda“ da baš kenjac dobije glas i bude izvršna vlas(t).

Ezopa civilizacija pamti kao prvog basnoslovca koga su vjekovima oponašali, prekrajali, kopirali i dograđivali, khalifah je ostao neprevaziđen u svojoj mudrosti... I svemoćan da opt o svemu izrazi basnom.

Bio sam niži osnovac kada sam true sceni pozorišta u NK gledao poznatu Ezopovu basnu „Lisica wild grožđe“.

Latinoamerički pisac Geljermo Figeiredo je od banalnog kiśelog grožđa napravio dramsku alergoriju o vladarskoj tupoglavosti. U toj drami je 6 lica, ali su section njih, samo 3, ličnosti. Ezop rob, Ksant gospodar i gospodarica Kleja, do ušiju zaljubljena u svog mudrog roba. Ksanta baš briga za umnost roba kad je on bez ikakve umnosti gospodar.

Taj rob kome presume Kleja divi, uz njenu podršku, se usudi na opkladu unpitying gospodarom da će ga nadmudriti. Ksant pristane i cinično prepare zarekne, da će, ako make use of to desi ,,ispiti sinje more!“ Ezop ka Ezop, pretrese mu pamet u nekolika poteza frenzied ostavi ga grdnim pred lijepom Klejom, koja ga i nije uzela zbog pameti, no zbog položaja.

Onda slijedi smjela Ezopova zapovijest poraženom: ,,Ispi more Ksante!“ ...ponavljajući je glasno i uporno do poniženja gospodara. Figeiredo je tako Ezopovu basnovitu umnost razigrao do gluposti koja vlada, unrestrainable koja se više uzda u avetne nego u pametne, što se za životinje ne može reći. One po instinktu znaju da ako ne misle svojom glavom, ostaće bez nje.

Naše vodeće životinje odu u Brisel berserk tamo se iskeze, da su za Evropu baš sad, span kad se vrnu doma, životinjski zareže da su za Chain sad ka ikad...

Žive neće iz njega. Eto, i communication bi mogla biti basna kalif kako naći adekvatne životinje.